Koligativne osobine

Soli, kao sto je NaCl, disosuju u potpunosti, pa je alfa=1, a HCl, iako je jaka kiselina, ne disosuje u potpunosti (u koncentrovanim rastvorima). Posto je deltaT=K*b*i, gde je i=1+alfa(z-1), gde je z broj cestica koje stvara supstanca disocijacijom, onda je i(NaCl)>i(HCl) i zbog toga je izrazenije snizenje tacke mrznjenja rastvora NaCl. Mada ne bi trebalo da bude neke velike razlike.

"A new scientific truth does not triumph by convincing opponents and making them see the light, but rather because its opponents eventually die, and a new generation grows up that is familiar with it" Max Planck

Aleksa je u pravu i lepo ti je objasnio, ali treba obratiti paznju na jednu stvar: tacka kljucanja rastvora HCl zavisi od koncentracije, tj. do odredjene koncentracije se povecava Tb(tacka kljucanja), onda postaje maksimalna, pa ako se poveca koncentracija HCl, Tb drasticno opada. Takodje HCl i H2O grade azeotropnu smesu(sa negativnim odstupanjem od Raulovog(Raoult) zakona). Pogledaj kako Tb zavisi od koncentracije: http://www.solvaychemicals.com/Chemicals%20Literature%20Documents/Chlori...

Potrazi na netu o ovome, imas dosta toga objasnjenog. Ne znam kakve veze ima jonska veza(mozda ima, ali ja za to nisam cuo) jer na koligativne osobine ne utice identitet supsatnce, vec samo broj cestica..