Fiziološka i hemijska reakcija

Ne razumem bas najbolje pitanje. Sta smatras pod fizioloskom, a sta pod hemijskom reakcijom? Svaka fizioloska reakcija je ujedno i hemijska reakcija, samo sto se odigrava u zivom sistemu (organizmu). Verovatno se misli na uslove u kojima se odigrava reakcija, zivi sistem (fizioloska reakcija) ili laboratorijski uslovi (hemijska reakcija). Mada se i u labosu mogu simulirati uslovi sredine isti kao u zivom sistemu. Ako se na to misli onda ovo nije pravi primer za razlikovanje tih reakcije (NaNO₃ i (NH₄)₂SO₄).

Fizioloske reakcije se odigravaju u organizmu. Npr. jedino se u organizmu mogu ostvariti reakcije nultog reda a pored njih jedini slucaj u laboratoriji su fotohemijske reakcije ili razlaganje amonijaka prevodjenjem preko zagrejane platine.. Reakcije cija brzina ne zavisi od koncentracije reaktanata. Nisi dala adekvatan primer soli za ovu reakciju. 
Pozdrav :)

Genijalnost je 1% nadahnuća i 99% znoja. Thomas A. Edison

Slazem se sa Pedjolinijem oko reakcija prvog reda u fizioloskim uslovima. Ali, hemijske i fizioloske reakcije se razlikuju po mnogim stvarima, mislim mehanizam je isti ili slican, ali uslovi ni priblizno. U organizmu postoji mali milion enzima (oksido-reduktaze, transferaze, hidrolaze, liaze, izomeraze, ligaze, itd.) koji upravo i omogucavaju reakcije prvog reda, milion mehanizama koji kontrolisu ekspresiju nekog enzima (pozitivna i negativna povratna sprega, osmotski pritisak, polarizacija, hormoni, pH), a sve to omogucava reakcije, koje u labosu ne mozes ni zamisliti, mozes ih izvesti, ali uz dosta reagenasa (zato je organizam skoro pa savrsen, sto se toga tice). Ali, evo objasnicu konkretno na primeru epimerizacije monosaharida (epimeri u stvari predstavljaju monosaharide ciji se molekuli medjusobno razlikuju po konfiguraciji -OH grupe na opticki aktivnim C-atomima).

Npr. pretvaranje glukoze u galaktozu katalizuje jedan specifican enzim, reakcije je ireverzibilna i veoma vazna za metabolizam. Dakle, dovoljan je jedan enzim. A kada se epimerizacija smese monosaharida izvodi u labosu zahteva reagense (rastvor NaOH, ali koncentracije manje od 0.05mol/L i dosta razblazeni rastvor neke jake kiseline). Npr. ako rastvore glukoze, manoze ili fruktoze, posle blagog alkalisanja (rastvor NaOH, C<0.05mol/L ) zakisele, u svakom od njih ce se naci smesa sva tri navedena monosaharida (svaki od ova tri monosaharida se u slabo alkalnoj sredini transformise u druga dva). Isto je i sa hidrogenizacijom, enzimskom hidrolizom disaharida, triacilglicerola, beta-oksidacijom...

Eto, mozda i najbolji primer je hidroliza triacilglicerola. Fizioloski se triacilgliceroli razlazu pod uticajem lipaza iz pankreasa (potpomognuto zucnim kiselinama zato sto se hidroliticke reakcije izvode u vodenoj sredini u kojoj ova jedinjenja nisu rastvorljiva) i nastaju smesa glicerola i masnih kiselina . A kada zelimo izvrsiti hidrolizu triacilglicerola u lab. uslovima koristimo NaOH ili KOH i nastaju glicerol i alkalne soli masnih kiselina (sapuni).