Disocijacija?

Male ispravke u resenjima:

a) NH4Cl---->NH4⁺+ Cl^-

b)Ca(OH)2---->Ca²⁺+2OH^-

c)KI---->K⁺+I^-

d(NH4)2CO3---->2NH4⁺+  CO3 ^{2 -}

To sto ide gore se naziva oksidacioni broj. On predstavlja koliko je elektrona primio ili otpustio dati jon. Postoje pravila na osnovu kojih se to gleda:

• Oskidacioni broj slobodnog elementa je nula (H2, P4, F2... imaju 0)
• Vodonik oksidacioni broj +1, a kiseonik -2, u vecini slucajeva. Postoje izuzeci kada vodonik ima -1 (NaH), i kada kiseonik ima -1 (Na2O2)
• Oksidacioni broj elemenata Ia grupe je +1
• Oksidacioni broj elemenata IIa grupe je +2
• Suma svih oksidacionih brojeva u neutralnom molekulu mora biti 0, a suma svih osidacionih brojeva parcijalnih jona mora biti jednaka naelektrisanju jona.

Takodje, kada pises disocijaciju, moras da obratis paznju da je broj atoma nekog elementa isti i kada je element medju reaktantima i kada je medju proizvodima.
Disocijacijom:

• kiseline daju H+ jon i kiselinski ostatak
• baze daju jon metala i OH- jon
• soli daju metal (ili amonijum jon) i kiselinski ostatak
• kompleksne soli disosuju na spoljasnju i unutrasnju sferu (ako zanemarimo disocijaciju unutrasnje sfere).

Oksidacioni broj kiselinskih ostataka ne moras svaki put da racunas, dovoljno je da znas kiselinu, jer je broj H atoma koji se nalaze u kiselini u stvari oksidacioni broj kiselinskog ostatka dobijenog disocijacijom (na primer za H2SO4 ce biti SO4^2-).  Ovde je izuzetak kiselina H3PO3 koja je dvobazna, a ima 3 H atoma, to je zato sto se jedan od ta tri H atoma nalazi vezan za fosfor, a ne za kiseonik, veza P-H se ne raskida disocijacijom, pa je ova kiselina dvobazna (otpusta dva protona).

Takodje, trebalo bi da znas da se ne odvija svaka disocijacija u jednom koraku nego u vise, na primer za H3PO4 bice ih tri, pri cemu se u svakom otpusta po jedan H+ jon.

The goal of life is living in agreement with nature.