Hromne kiseline

Postoje jedinjenja dvo-,tro- i sestovalentnog hroma. Oksid i hidroksid dvovalentog hroma ispoljavaju bazni karakter,trovalentnog hroma-amfoterni, dok sestovalentnog-kiseli karakter ..
Jedinjenja dvovalentnog hroma ili kako se drugacije nazivaju ,,hromo-jedinjenja,, nisu postojana, lako se oksiduju i prelaze u stabilna jedinjenja trovalentnog hroma ili u ,,hromi-jedinjenja,, 
Hromioksid (Cr2O3) se ne rastvara u vodi i u kiselinama.
HCrO2 -metahromasta kiselina
H2CrO4 - hromna kiselina 
H2Cr2O7 - dihromna kiselina (nastaje kondenzacijom dva molekula hromne kiseline)
Ove kiseline su nepostojane i poznate samo u vodenim rastvorima i od prakticnog znacaja su samo njihove soli. Od ponudjenih postoje samo ove kiseline iako su nepostojane ali ipak postoje
Pozdrav :)

zašto piše onda evo i ovde na sajtu: http://www.svethemije.com/neorganska-hemija?q=node/329

kad ne postoje...

i kako sad da znam kad mogu da postoje oksidi, kiseline ili bilo koja jedinjenja?

Lepo pise da postoje oksidaciona stanja: +1 do +6 ali da su najstabilnija +3 i +6 a pored njih relativno stabilan je i Cr 2+
A koji oksid je stabilan i koju odgovarajucu kiselinu/bazu gradi moras nauciti citajuci teoriju... Da rezimiramo: najstabilniji oksidi hroma su CrO3 i Cr2O3 a pored njih CrO koji se brzo oksiduje do Cr3+
CrO ima bazni karakter i gradi odg bazu Cr(OH)2
Cr2O3 ima amfoterni karakter sto znaci da reaguje i sa kiselinama(znatno manje nego sa bazama) i sa bazama
CrO3 je kiseli oksid hroma i on je anhidrig H2CrO4
Svi ostali oksidi hroma su nestabilni i brzo se oskiduju do 3+ ili 6+ jedinjenja
Pozdrav :)

Odlično, sad mi je jasno... Mnogo vam hvala.

Znači uči se teorija, i ne mora da znači da svi oksidacioni brojevi grade nešto... :)

Upravo tako :)
Pozdrav