Rastvori (otopine)

Na primer ako pravis rastvor kuhinjske soli ti ces dodavati NaCl i ona ce se rastvarati sve do momenta kada voda vise nece moci da primi ni jedan kristal NaCl pa on iskristalise na dnu suda.... Rastvor iznad kristalnog NaCl je ZASICEN a rastvor zajedno sa talogom soli koja se nije rastvorila je PREZASICEN rastvor..
Zagrevanjem se povecava rastvorljivost supstanci (Povecanjem temperature za 10 stepeni C rastvorljivost se  povecava 2-3 puta)
Nadam se da razumes :)

da li se za tu otopinu koja je dobivena zagrijavanjem taloga kaže da je prezasićena?

koja je razlika između koncentrirane i zasićene otopine?

Lepo je Pedjolino to objasnio za dobijanje zasićenog rastvora ali je istina kod prezasićenog malo drugačija.

Prezasićen rastvor nije zasićen rastvor koji sadrži talog.Tu grešku pravi i većina nastavnika kada predaje rastvore u školi.

Prezasićen rastvor je metastabilno stanje tj. stanje ne preterano velike stabilnosti ali dovoljno stabilno da postoji u realnosti.

Npr. rastvaranjem plavog kamena u vodi do stvaranja taloga ti dobiješ zasićen rastvor iznad taloga plavog kamena.Međutim, ako taj rastvor zagreješ tako da se talog usled zagrevanja rastvori pa ga brzo ohladiš (tako da supstanca ne stigne da iskristališe) do početne temperature,ukoliko si sve radila kako treba, dobićeš prezasićen rastvor bez taloga,naravno.Međutim ako u takav rastvor ubaciš kristalić neke soli (koju mi nazivamo kristalizacioni centar) doćiće do momentalnog izdvajanja viška rastvorene supstance u obliku kristala iz tog prezasićenog rastvora do postizanja zasićenog rastvora.Kristalizacija se može izazvati i trljanjem unutrašnjeg zida čaše u kojoj je prezasićen rastvor staklenim štapićem pri čemu prvi mikroskopski komadići stakla koji su se izdvojili u posudi usled trenja mogu da posluže kao kristalizacioni centri (klice) za kristalizaciju viška supstance.

Inače, ukoliko je neki rastvor na određenoj temp. zasićen, na višoj (zagrevanje) je nezasićen jer se rastvorljivost većine soli 8postoje izuzeci) povećava sa povećanjem tempreature.

Sve ovo možeš da proveriš eksperimentalno u kućnim uslovima koristeći plavi kamen kao rastvorljivu supstancu.

Najbolji primeri prezasićenih rastvora jesu rastvori CH3COONa i Na2S2O3-klipove možeš videti i na youtub-u.

Inače, koncentrovan nije isto što i zasićen.

Sama reč koncentrovan je relativan pojam.Npr 20% NaCl je koncentrovan u odnosu na 5% dok je zasićen približno 26,7% dok je od zasićenog koncentrovaniji prezasićen rastvor.Jedini problem je taj što su kao što sam naveo prezasićeni rastvori nedovoljno stabilni.

Pozdrav.

"Samo su svemir i ljudska glupost beskonačni.Mada, za ovo prvo i nisam baš siguran."-A.Einstein

Hajde postepeno da objasnimo ove termine.

Imas neku cvrstu supstancu, rastvorljivu u vodi. Rastvaras tu supstancu, pravis nezasiceni rastvor. Nastavljas dalje da je rastvaras i u jednom trenutku vise jednostavno to ne moze da se obavlja. Pocinje da se stvara talog, tj. nastaje heterogena smesa koju cini zasicen vodeni rastvor cvrste supstance i ta supstanca u talogu. NAPOMENA! TA SMESA NIJE PREZASICENI RASTVOR!

Sta je PREZASICENI RASTVOR i kako ga mozemo dobiti?
Kod vecine cvrstih supstanci koje su rastvorljive u vodi to se ovako radi (tj. kod onih gde se rastvorljivost povecava povecanjem temperature): Zasiceni rastvor sa talogom se zagreva, pri cemu se talog rastvara, jer se povecava rastvorljivost te supstance. Zatim se PAZLJIVO hladi taj rastvor, i nastaje prezasiceni rastvor. Zasto pazljivo? Zato sto su prezasiceni rastvori izuzetno nestabilni, i vrlo lako moze doci do kristalisanja rastvorene supstance, tako da bi se prakticno vratili na pocetak: talog + zasiceni rastvor. Kod supstanci kod kojih se rastvorljivost povecava hladjenjem, radi se obrnuto, prvo se hladi rastvor, pa se onda polako vraca na prvobitnu temperaturu.

primer: Mozemo reci da je med prezasiceni rastvor secera. Ponekad dodje do pojave kada se med "useceri", tj. secer iskristalise. Posto je prezasiceni rastvor nestabilan, to je normalna pojava. Problem se resava tako sto se med zagreva i onda se iskristalisali secer opet rastavara i nakon hladjenja opet nastaje prezasiceni rastvor.

Sto se tice drugog pitanja, kada je neki rastvor koncentrovan, to znaci da je velika koncentracija rastvorene supstance, odn. da ima mnogo rastvorene supstance u rastvoru. To su obicno zasiceni rastvori, ponekad i prezasiceni. Ne postoji jasna definicija sta je to koncentrovani rastvor, koliko ja znam. npr. Koncentrovani rastvor vodonik-peroksida je oko 30%, a konc. rastvor sumporne kiseline je oko 95% (ovo su grubo zaokruzeni podaci). Nadam se da ti je sad jasnije. :)

Ignoramus et ignorabimus.

Hvala na pojašnjenju . Imam još jedno pitanje u vezi prezasićenog rastvora.

Rekao si:
"... Zasiceni rastvor sa talogom se zagreva, pri cemu se talog rastvara, jer se povecava rastvorljivost te supstance. Zatim se PAZLJIVO hladi taj rastvor, i nastaje prezasiceni rastvor. Zasto pazljivo? Zato sto su prezasiceni rastvori izuzetno nestabilni, i vrlo lako moze doci do kristalisanja rastvorene supstance, tako da bi se prakticno vratili na pocetak: talog + zasiceni rastvor. Kod supstanci kod kojih se rastvorljivost povecava hladjenjem, radi se obrnuto, prvo se hladi rastvor, pa se onda polako vraca na prvobitnu temperaturu...."

znači tijekom tog hlađenja ne smijem dobit talog ? jer onda se opet vratim na staro, talog+ rastvor. To onda moram jako, jako pažljivo hladit na sobnoj temperaturi ili pod slavinom???

Zavisi od supstance koju rastvaras. Kod nekih je tako, kod nekih treba drzati odredjeni pritisak (npr. kod gasova) i sl. Kao sto je rekao Winkler, pogledaj na youtube-u, i to najbolje potrazi CH3COONa, to je supstanca koja daje lep primer prezasicenog rastvora.
Pozdrav! :)

Ignoramus et ignorabimus.

Pažljivo ne znači i sporo.Čak naprotiv poželjno je brzo hladiti ali pažljivo u smislu da vodiš računa da u taj rastvor npr. ne upadne prašina ili kristal neke druge supstance kako ti ceo eksperiment ne bi propao.Takođe je poželjno vreo rastvor procediti kako bi uklonila eventualno prisutne nerastvorne nečistoće koje bi takođe izazvale kristalizaciju.

"Samo su svemir i ljudska glupost beskonačni.Mada, za ovo prvo i nisam baš siguran."-A.Einstein