Relativna atomska masa/nukleonski(maseni) broj

Atomski broj (Z) je jednak broju protona (ili elektrona) a relativna atomska маса (Ar) је број који показује колико је пута један atom одређеног hemijskog elementa тежи од 1/12 mase атома izotopa ¹²C, maseni broj (A) predstavlja zbir protona i neutrona u jezgru nekog atoma pa mora da bude ceo broj (ne moze neki atom da ima pola protona ili neutrona).

Maseni broj i relativna atomska masa su povezani pojmovi, ali NE isti. Maseni broj prestavlja zbir protona i neutrona nekog atoma elementa. Za Ar mozemo reci da prestavlja maseni broj atoma jednog elementa koji je aritmeticka sredina svih vrsta atoma i njihove zastupljenosti. Dacu ti primer, da shvatis:
U prirodi postoje dve vrste atoma hlora. Jedan ima maseni broj 35 i njegova zastupljenost je oko 75%. Drugi ima maseni broj 37 i njegova zastupljenost je oko 25%. Tu vidimo da su maseni brojevi hlora 35 i 37, sto znaci da se razlikuju po broju neutrona. Relativna atomska masa hlora je:
Ar(Cl)=(75%*35+25%*37)/(75%+25%)=3550/100=35,5

Kada zaokruzimo relativnu atomsku masu na ceo broj, obicno dobijamo maseni broj najzastupljenijeg atoma tog elementa.

Relativna atomska masa se pokazala nepouzdana za periodizaciju elemenata, jer kod nekih uzastopnih parova elemenata u PSE se dogadja da prvi element ima dosta zastupljen izotop sa vecim brojem neutrona, sto znaci sa vecim masenim brojem od glavnog zastupljenog izotopa elementa koji ima za 1 veci atomski broj od prethodnog.
primer: Pogledaj telur i jod. Videces da je telurova rel.a.masa veca od Ar(I), iako je atomski broj joda veci od telurovog. Tako su nastale sitne greske u PSE-u koga je napravio Mendeljejev.

Hvala! Dobio si Ar Cl da je 35.5, a u PSE piše 35.45. Da li ja smijem kad računam nešto to zaokružit na 35.5 , a ne pisati 35.45 kako piše u PSE jer je to približno, kao i što Ar od argona iznosi 39.95 da pišem 40 jer je to isto vrlo blizu?

Naravno da smes. U periodnom sistemu su takodje date samo priblizne vrednosti, Ar hlora je tacnije 35,4527...

A kako onda natrij ima Ar 22.99 a postoji samo jedan izotop natrija?

Da li onda Ar ne bi trebala biti cijeli broj, ne decimalni ?

Natrijum ima izotope od ¹⁸Na do ³⁷Na, ali je samo jedan stabilan - ²³Na.

ja sad gledam baš Ar za klor i vodik u anorganskoj kemiji i piše da je Ar za vodik 1.008, ne znam zašt ne piše 1, dok su Cl stavili 35.5 , ne znam zašto nisu i to 35.45.

Zar se za neke atome smije zaokružit , a za neke uopće Ne?'o čemu to ovisi??

Čitaš li ti ovo što mi pišemo? Vodonik ima izotope!

http://en.wikipedia.org/wiki/Isotopes_of_hydrogen

znam da ima, al ima i vodik ... Mislim zaokružili su za klor na 35.5 jer je 35.45 , a vodik nisu.onda su po tome mogli i njega na 1?

ako odgovorimo na testu da je razlika između Ar i masenog broja u tome što je maseni broj cijeli , a Ar ne , ne prizna nam se jer kao i Ar može bit cijeli broj, MADA NEgdje piše da je uvijek decimalni

ja sam ovako odgovorio ,a l mi nije priznato , imam valjda neku grešku:

 svaki izotop nekog atoma ima svoju Ar koja je različita jer se taj svaki izotop razlikuje po masenom broju (što je veći maseni broj veći Ar), a Ar u PSE je prosječna relativna atomska masa koja se dobije umnoškom udjela svakog pojedinog izotopa sa Ar tog izotopa i zato je decimalni broj.

Pa i kad zaokruzis Ar od vodonika na jednu decimalu dobijes 1.

onda su trebali i to zaokružit a ne napisat 1.008!

al ja koliko znam to se NE SMIJE uvijek  zaokružit, tako baš piše, sam ne piše kad se smije , a kad ne.....????

Napravili ste mnogo buke bez mnogo razloga. Da li se sme zaokruživati i na koju decimalu zavisi od toga koliku tačnost očekujete od rezultata. Nema nekog preciznog pravila. Za vodonik možemo da zaokružimo Ar na 1 jer to unosi veoma malu grešku u rezultat, dok je kod hlora na primer druga priča i lično koristim Ar(Cl)=35,5

da. A zašto je kod klora druga priča, da li zato što ima samo dva izotopa?

Hvala

Zato što veću grešku dobijemo ako zaokružimo na ceo broj 35.5 nego kad zaokružimo 1.0008

"Maseni broj i relativna atomska masa su povezani pojmovi, ali NE isti. Maseni broj prestavlja zbir protona i neutrona nekog atoma elementa. Za Ar mozemo reci da prestavlja maseni broj atoma jednog elementa koji je aritmeticka sredina svih vrsta atoma i njihove zastupljenosti. Dacu ti primer, da shvatis:
U prirodi postoje dve vrste atoma hlora. Jedan ima maseni broj 35 i njegova zastupljenost je oko 75%. Drugi ima maseni broj 37 i njegova zastupljenost je oko 25%. Tu vidimo da su maseni brojevi hlora 35 i 37, sto znaci da se razlikuju po broju neutrona. Relativna atomska masa hlora je:
Ar(Cl)=(75%*35+25%*37)/(75%+25%)=3550/100=35,5"

samo jedan komentar na ovo:

kad se računa prosječna Ar, da li se tu udio izotopoa ne množi sa Ar tog izotopoa, ne sa masenim brojem, jer svaki izotop ima svoju Ar ? jel?

Kao sto svaki atom ima svoju relativnu atomsku masu, i izotopi je imaju. Ali kod izotopa je jos izrazenija pojava da relativna atomska masa ima veoma slicnu vrednost kao i maseni broj tog izotopa, ali te pojmove ne treba mesati. Evo jos jednog primera, nadam se da ces razumeti, jer je pomalo hipoteticki :)

Imamo neki atom X i on ima N(p+)=a i N(n)=b. Mase protona i neutrona su slicne i iznose k, a masa elektrona je e (k>>e). Odrediti relativnu atomsku masu tog atoma.

maseni broj atoma: A(X)=N(p+)+N(n)=a+b
masa atoma X: m(X)=N(p+)*k+N(n)*k+N(e-)*e=a*k+b*k+a*e=k(a+b)+ae
m(X)=k*A(x)+ae

Relativna atomska masa je broj koji pokazuje koliko je puta masa nekog atoma veca od 1/12 ugljenikovog izotopa C-12.
masa jednog atoma (¹²₆C): m(¹²₆C)=12k+6e=6(2k+e) ---- iz prethodne formule za masu X-a
1/12 mase tog atoma: m_1/12=6(2k+e)/12=0,5(2k+e)=k+e/2

Prema definiciji, relativna atomska masa atoma X je:
Ar(X)=m(X)/m_1/12=[k*A(X)+ae]/[k+e/2]=---matematicko sredjivanje---=[2k*A(X)+2ae]/[2k+e]
Iz dobijenog izraza Ar(X)=[2k*A(X)+2ae]/[2k+e] vidis zasto maseni broj A nije isti kao relativna atomska masa, ali zasto je slican, sad ces videti:

Posto je k>>e, mozemo uzeti da je e (masa elektrona) veoma mali broj, zbog toga je mozemo zanemariti (to znaci da uzimamo da protoni i neutroni nose masu atoma, zato se njihov zbir naziva maseni broj).
ae=0 i 2k+e=2k

Ar dobija drugaciji izraz: Ar(X)=[2k*A(X)]/[2k]=---ponistavaju se 2k---=A(X)
Ovde vidimo da je relativna atomska masa jednaka masenom broju.
Iz ovih primera se vidi da relativna atomska masa nije isto sto i atomski broj, ali ima veoma slicnu vrednost. Naravno, ova pricica se odnosila na izotope, a ne na elemente (koji predstavljaju smesu izotopa, zato se kod prosecne Ar elementa uzimaju maseni udeli izotopa i njihove vrednosti).

Ignoramus et ignorabimus.