8.Razred Soli

Vrlo je lako naći valencu, ako znaš da neki elementi uvek imaju istu valencu, a za ostale izračunaš. Na primer metali I II i III grupe uvek imaju oksidacioni broj koji odgovara grupi (+1 +2 +3) odnosno valencu I II i III. Kiseonik u većini svojih jedinjenja ima -2 odnosno valencu II a vodonik +1 odnosno valencu I. Spominjem oksidacioni broj jer je praktičnije raditi preko njega nego preko valence. Valenca je apsolutna vrednost oksidacionog broja.

Kada napišeš sigurne oksidacione brojeve, ostatak izračunaš tako što znaš da ukupan zbir oksidacionih brojeva (pomnoženih brojem atoma) mora biti nula kod neutralnih molekula, odnosno isti kao naelektrisanje jona, kad pričamo o jonima.

Kod KNO3, vidimo da K mora biti +1 a kiseonik (u svim solima kiselinama i bazama koje se najčešće spominju na nivou učenja osnovne škole) je -2.  Za azot oksidacioni broj dobijemo iz razlike +1+(3(-2)) +X = 0. Odavde se vidi da je X (oksidacioni broj azota) = +5, odnosno da je valenca azota V.

Formula predstavlja  molekul ako je u celini nenaelektrisan, anjon ako u celini ima negativno naelektrisanje (SO4^2- na primer) a katjon ako je u celini ima pozitivno naelektrisanje (NH4⁺ na primer).