Povezivanje mase s valencijom

Radi se o tome da se valenca periodično menja sa porastom atomske mase.  Nailazio sam na neki "zakon periodičnosti" (Periodic Low) ili tako nešto. Mada meni lično izgleda malo nepotrebno da se to definiše zakonom. Ne vidim jasnu  pravilnost u promeni valence sa porastom atomske mase.

Baš kao što reče kowalsky, nema nekog jasno definisanog zakona, ali objašnjenje može da izgleda ovako: (periodni sistem je majka svega)

Valenca ti se u periodnom sistemu povecava sa leve na desnu, od I grupe do VIII grupe. (Ali kao i sve druge stvari u prirodi, tako i ovde ima odstupanja). Povećanje valence u periodi prati povećanje broja elektrona na poslednjem energetskom nivou - npr. Na je u I grupi (ima 1e na poslednjem E. nivou), Al je u III grupi (ima 3e na poslednjem E. nivou), Cl je u VII grupi (ima 7e na poslednjem E. nivou) itd. . . . Kako masa atoma zavisi od mase jezgra, koje se sastoji od protona i neutrona, tako ce se masa jezgra menjati u zavisnosti od broja elektrona. Da pojasnim, zbir negativnog i pozitivnog naelektrisanja mora biti nula (O) tj. br elektrona mora biti jednak broju protona da bi atom bio neutralan i mogao da stoji u P.S. Mendeljejeva. Zato ti je C lakši od npr. N jer N ima za jedan e više od C a samim tim i 1 proton više pa mu je i time masa veća od C.

Povećanje mase atoma u grupi, odozgo na dole, logički će se povećavati jer svakim daljim spuštanjem u donje delove periodnog sistema se povećava broj Nivoa ili Orbitala (K,L,M,N...), a samim tim i broj e koji su u njima zastupljeni a onda i broj protona koji prati te elektrone itd..... bla bla....

Nemoj samo da pogrešiš pri konstataciji da ako je Na u grupi I i time jedno valentan, Al u III grupi trovalentan, onda i Cl pošto je u VII grupi - sedmovalentan - GREŠKA! Cl je jednovalentan. To učenici najviše greše.... valenca se karakteriše sposobnošću nekog elementa da otpusti ili primi određen broj elektrona na poslednjem energetskom nivou. Natrijum je jednovalentan jer lako otpušta jedan jedini elektron sa poslednjeg energetskog nivoa, Mg je dvovalentan jer lako otpušta 2 elektrona sa poslednjeg energetskog nivoa,... itd. ali kad dođeš do nemetala, gde broj elektrona na poslednjem energetskom nivou iznosi 5, 6, ili 7 elektrona, onda će tim atomima biti mnogo lakše da prime elektrone, pa se zato ovde valenca obrće: npr. Kiseonik ima 6 elektrona, fali mu 2 da primi do stabilne konfiguracije Ne (8 elektrona na poslednjem energetskom nivou) i zato je on dvovalentan. Fluor, on ima 7 elektrona i do 8 mu treba 1 zato je on jednovalentan.....

Da li je bar malo pojašnjeno? :-)