Odredjivanje kalcijum-okslalata i magnezijum-karbonata

Može na više načina ali evo jedan:

Uzmeš dve nezavisne probe.U jednu dodaš sumpornu kiselinu pri čemu se izdvajaju oksalna kiselina( prelazi u rastvor) i ugljen-dioksid.CO2 se uvodi u rastvor NaOH pri čemu nastaje Na2CO3.U sudu zajedno sa Na2CO3 zaostaje i NaOH u višku.To dvoje se rutinski određuju titracijom sa standardnim rastvorom HCl uz dva indikatora.Prvi indikator je fenol-ftalein koji menja boju u baznom području kada se titruje sav hidroksid i karbonat do hidrogen-karbonata a potom se u isti erlenmajer doda metil oranž koji menja boju u kiselom intervalu pH.

Oksalna kiselina se određuje permanganometrijski u kiseloj sredini (sumporna kiselina) pomoću standardnog rastvora KMnO4.

Druga proba:Uzorak se rastvori blagim zagrevanjem u HCl.Rastvor sadrži CaCl2+MgCl2 +H2C2O4(ona nam ne smeta i ne zanima nas).

Određivanje sadržaja Ca2+ i Mg2+ u smeši vrši se kompleksometrijski upotrebom standardnog rastvora EDTA i to:

U jednoj probi se odredi zbir Mg2+ + Ca2+ titracijom sa EDTA uz eriohrom-crno T a potom se u nezavisnom alikvotu odredi sadržaj kalcijuma.Kalcijum određuješ tako što u iodmereni alikvot dodaš rastvor NaOH (pH=12-13) koji istaloži Mg2+ kao Mg(OH)2 tako da ti u rastvoru ostaje samo Ca2+ koji se titruje standardom EDTA uz mureksid kao indikator.

Postoji niz problema o kojima treba voditi računa pri analizi, pre svega pri analizi Ca2+ jona koji se lako koprecipituju na Mg(OH)2.

Takođe, uvođenje CO2 u NaOH treba vršiti uz zagrevanje smeše uzorka i HCl kako bi se CO2 što kompletnije desorbovao i ušao(apsorbovao) u rastvor NaOH.To se vrši u zatvorenoj aparaturi.

"Samo su svemir i ljudska glupost beskonačni.Mada, za ovo prvo i nisam baš siguran."-A.Einstein