Kaolin i amini za zaprašivanje KAN-a

Kaolin:

• http://en.wikipedia.org/wiki/Kaolinite
• http://en.wikipedia.org/wiki/Kaolin_spray

A amini su zaista velika grupa organskih jedinjenja (pod tekstovi/organska hemija na našem sajtu). Nema smisla govoriti o opštoj opasnosti (mislim na toksičnost) jer se razlikuje od jedinjenja do jedinjenja. Predpostavljam da misliš na amine koji se koriste za pravljenje đubriva. Nisam stručnjak, ali zar se ne koristi amonijak (nije otrovan, uzgred)?

Da bih ti precizinije odgovorio, opiši za šta se tačno koriste amini, i koji su to amini (negde mora da piše).

Liberté, egalité, fraternité!

Postoji zvanični spisak otrovnih supstancija koji propisuje država. Prema ovom spisku, sve otrovne supstancije su razvrstane u tri grupe, zavisno od svoje štetnosti. U I grupu otrova spadaju izuzetno opasne supstancije, dok su one iz III grupe slabi otrovi, i tek dugotrajnije nepažljivo rukovanje s njima može dovesti do ozbiljnih posledica.

Amonijak se nalazi na spisku otrovnih supstancija, a grupa zavisi od koncentracije.

KAN je, koliko ja znam, krečni amonijum nitrat. Predstavlja jedno od najbezbednijih veštačkih đubriva; drugim rečima, i ako se malo pretera sa njegovom primenom, nije toliko strašno.

Ja mislim da su svi (ili skoro svi) amini otrovi. Ali, i među njima ima velikih razlika. Ako bi saznao tačan naziv amina koji koristite, verovatno bih mogao da saznam kojoj grupi otrova pripada, i koja su njegova štetna dejstva.

Kaolin je aluminosilikat. U industriji se veoma mnogo koristi kaolinska glina. On sam po sebi nije opasan, ali treba izbegavati inhalaciju čestica. Između prirodnih radioaktivnih elemenata (U-238, Th-232, K-40) i teških metala s jedne, i veličine čestica s druge strane, postoji pozitivna korelacija. Drugim rečima, ovi štetni elementi se mnogo češće vezuju za glinu nego za pesak. Naravno, država ima obavezu da proveri kaolin na ove elemente (obično stupa u promet kao građevinski materijal), ali ja mnogo u nju ne verujem. Imao sam lično prilike da se susretnem sa kaolinom čiji je uvoz iz Nemačke pokušan, a njegova radioaktivnost je prevazilazila dozvoljenu granicu 2,5 puta. Bio je namenjen proizvodnji kozmetičkih preparata (maski za lice). Na sreću, taj uvoz je stopiran. Međutim, čak i takav kaolin nije opasan ukoliko se ne unese u organizam.

Ajd probacu da saznam koji je to uopshte amin ,mada,chuo sam za taj amin da je kancerogen(mada,ne verujem da nam niko od rukovodstva ne bi rekao da je to tako..)

Postoji, razumljivo veliki strah kod ljudi, kada se makar i načuje da je neka supstanca kancerogena (ili potencijalno kancerogena, što nije isto). Nema nekog pravila u strukturi molekula koje bi moglo nedvosmisleno da ukaže na to da li je neka supstanca kancerogena, ali je osobina koja se najčešće nalazi kod takvih molekula izrazita elektkrofilnost. Kratko sam hteo samo da kažem da kancerogena supstanca neće izazvati rak, čim dođemo u dodir sa njom, nego povećava verovatnoću da dođe do mutacija koje su kancerogene. U skladu sa tim, može biti opasno biti često i dugo  u dodiru sa takvim supstancama bez mera zaštite. Ovo kažem zato što ne verujem da na radnom mestu koje je izloženo takvim materijama ne postoje propisi koji obezbeđuju sigurnost. Ne verujem ali nije isključeno. Zato nam reci tačno koji je amin u pitanju i da li imate neka pravila prilikom njegovog korišćenja. Kada sam rekao da nije isto da li je neka materija kancerogena ili potencijalno kancerogena mislio sam na podele od kojih jedan izgleda ovako:

• GRUPA 1 – agens je kancerogen za ljude (postoje zadovoljavajući dokazi o kancerogenosti);
• GRUPA 2A – agens je verovatno kancerogen za ljude (postoje ograničeno dokazi o kancerogenosti za ljude i zadovoljavajući dokazi o kancerogenosti za životinje);
• GRUPA 2B – agens je moguće kancerogen za ljude (postoje ograničeni dokazi o kancerogenosti za ljude u odsustvu značajnih dokaza za životinje);
• GRUPA 3 – agens nije klasifikovan kao kancerogen za ljude,
• GRUPA 4 – agens verovatno nije kancerogen za ljude (postoje dokazi o nepostojanju kancerogenosti za ljude, uz dokaz o nedostatku kancerogenosti kod životinja).

Pouzdano znam da u nekim preduzećima (od toga su neka velika državna preduzeća) ljudi rade sa veoma opasnim supstancijama bez ikakve zaštite. Čak se ide toliko daleko da se radnicima preti otkazom na sam pomen ove teme.

Opet, radeći u laboratoriji imao sam prilike da upoznam dve kategorije ljudi: one koji uopšte ne razmišljaju o zaštiti, i one koji su fobični, tj. preteruju s ovom pričom. Trebalo bi naći pravu meru, tj. trebalo bi se upoznati sa supstancijama sa kojima se dolazi u kontakt i potom sam preuzeti mere zaštite, ukoliko onaj čiji je to posao zataji. Ako se poštuju sve predviđene mere zaštite i sve propisane procedure, onda je i rad sa ekstremno jakim otrovima bezbedan.

Inače, na Zapadu je ovaj aspekt zašite na radu toliko razvijen i toliko se poštuje, da vas i pri najmanjem pokušaju kršenja neke procedure posmatraju kao ludaka.