Kovalentna i jonska veza

Nema potrebe da tako postavljamo stvari, jer onda ne bismo znali gde sa svrstamo hemijske veze koje grade elementi koji su metaloidi ili imaju osobine i metala i nemetala.
Najjednostavnije je ta tri tipa hemijske veze shvatiti u kontekstu razlike u elektronegativnostima dva atoma koji je grade.
Elektronegativnost je mera sposobnosti nekog atoma da privlači elektrone iz hemijske veze u kojoj se nalazi.
U skladu sa tim:
1. Nepolarnu kovalentnu vezu bi pravila dva ISTA atoma (razlika elektronegativnosti bi bila nula)
2. Polarnu kovalentnu vezu bi pravila dva različita atoma sa međusobnom razlikom u elektronegativnosti od 0 do 1,7
3. Jonsku vezu bi pravila dva različita atoma sa velilkom razlikom u elektronegativnosti. Većom od 1,7.

Ova granica od 1.7 je manje više stvar dogovora pa je moguće naći i da je 1.9. Ne postoji jasna granica između jonske i polarne kovalentne veze.
Na osnovu ovoga možeš i sama da zaključiš, upoređujući vrednosti elektronegativnosti, da li je moguće da neki metal i nemetal grade polarnu kovalentnu vezu.
Ja bih rekao da.

I kad imas neku jonsku vezu sama ta veza ima neki procenat kovalentne i obratno..
Uzmi kao model metal 1a grupe i neki halogeni nemetal...oni grade tipicnu josnku vezu....NaCl..kako ides sa leva na desno u PSE,elektro negativnost raste,i samim tim i razlika elektronegativnosti ce biti manja..npr FeCl3,je manje jonskog karaktera od NaCl...
Tako da je moguce da metal i nemetal grade polarnu kovalentnu...:)