kalijum-heksacianoferat(II)

Gvozdje se najcesce nalazi u oksidacionim stanjima +2 i +3.
Za razumevanje nastanka navedenog kompleksa potrebno je pre svega poznavati pisanje elektronskih konfiguracija, kao i pojam hibridizacije.
Ako pogledamo konfiguraciju gvozdja (...3p6 3d6 dalje se popunjavaju 4s i 4p)i njegove valentne elektrone koji se nalaze u d podnivou, videcemo da ukupno ima 6 elektrona rasporedjenih u 5 3d orbitala: (dalje cemo posmatrati samo navedenih pet 3d orbitala:

Fe2+
1. 2e 2. 1e 3. 1e 4. 1e 5. 1e

Kada se cijanidni jon priblizi jonu gvozda dolazi do premestanja elektrona po orbitalama. Cijanidni jon je ligand veoma jakog ligandnog polja sto ce usloviti navedeno premestanje. Raspored elektrona po d orbitalama ce biti sledeci:

1. 2e 2. 2e 3. 2e 4. 0e 5. 0e

Dalje, treba znati da ce pri gradjenju kompleksa doci do hibridizacije Fe2+ jona pri cemu ce u hibridizaciji ucestvovati dve orbitale 3d podnivoa, jedna 4s orbitala i tri 4 p orbitala. Ova hibridizacija se naziva d2sp3 hibridizacija.
U navedenih 6 slobodnih orbitala ce se smestiti 6 elektronskih parova poreklom od cijanidnog jona, pri cemu ce nastati navedeni kompleks [Fe(CN)6]4-

Joni prelaznih metala su u vodi okruzeni molekulima rastvaraca, tako da ne postoje samostalno, vec kao akva kompleksi:
[Fe{H2O}6]2+

Kada rastvoru dodamo odredjeni ligand docice do zamene molekula vode dodatim ligandom:
[Fe(H2O)5 CN]+
[Fe(H2O)4(CN)2]
[Fe(H2O)3(CN)3]-
itd...
Dakle kompleksiranje ide postepeno dok se ne zamene svi molekuli vode, i dok ne nastane najstabilniji [Fe(CN)6]4- jon, razloge smo videli na pocetku.

Kao sto vidis moguce je da nastane i [Fe(CN)2] (neutralni kompleks) medjutim takav kompleks nije stabilan i prakticno mozemo reci da ni ne postoji u rastvoru.