Marija Kiri genije hemije

Naučnica koja je postala upamćena po velikoj upornosti, hladnom intelektu i velikom doprinosu savremenim shvatanjima fizike, Marija Sklodovska Kiri, rodena je 7. novembra 1867. godine u Varšavi.
Njeni roditelji, inače po zanimanju profesori rano su probudili interesovanje za nauku u Mariji. Kao dete izdvajala se iznad druge dece. Sa 5 godina Marija je naučila da čita i piše, slušajući svoju sestru Zosju kako uči azbuku.
U ovo vreme Mariji umire majka, i ona odlučuje da postane ateista, verujući da Bog ne postoji čim joj je oduzeo majku.

U školi je radila naporno i predano , što joj je donelo Zlatnu medalju, priznanje koje se dodeljuje najboljim učenicima poljskih gimnazija. U ovo vreme Poljska je bila pod okupacijom Carske Rusije, i ženama je bilo zabranjeno da se upisuju na fakultete u Poljskoj. Marija tada odlučuje da se žrtvuje; ona šalje svoju sestru na studije u Parizu, a sama uzima posao guvernante u kućama obližnjih ljudi. Malo je stvari poznato o Mariji iz ovoga perioda. Zna se da je Marija dosta patila što nije otišla na studije. Ipak to je nadoknadila izučavanjem fizike, matematike i anatomije, čitajući beleške tadašnjih naučnika.

Prvi put se zaljubljuje, u mladića kod koga je radila, Kazimježa Žoravskog, kasnije poznatog matematičara, ali biva odbijena zbog toga što potiče iz niže klase. I tako je prošlo 6 godina Marijinog života. Međutim, jednoga dana stiže pismo njene setre iz Pariza da dođe na studije. Ovo je drugi deo Marijinoga života. Ona se oseća preporođenom, sve ono zašta se žrtvovala, zašto je patila isplatilo se zbog Sorbone, tog divnog mesta za intelektualce.Upisuje fiziku, hemiju i matematiku. Ipak, Marija ponovo nalazi na teškoće, ona traži mir i tišinu i seli se od sestre, u jednu mansardu gde će naredne 4 godine živeti gotovo asketski. Ali neće je tako obična stvar kao što je siromaštvo odvratiti od nauke, govorila je ona. Mislila je da vlada savršeno francuskim jezikom, ali prevarila se. Čitave rečenice izgovorene prebrzo ne razume. Ali ništa zato, ona uči francuski jezik, uči sintaksu, čita lektiru. Ne želi da bude kao i ostali strani studenti koji govore pola maternji pola francuski jezik. U radu ona je perfekcionista, radi do 20 sati dnevno. Noću pada od umora, zanemaruje svoj san i ishranu. Takav tempo brzo je punačku Poljakinju učinio slabašnom, i zaista na jednom od predavanja Marija Kiri se onesvestila od umora. Ali neće je to sprečiti... I povrh svega ona je veoma skromna, njena jedina želja je da se vrati u Poljsku i da predaje fiziku i brine za svoga oca.Međutim ... Marija Kiri završava studije kao najbolji student u generaciji.Prva je u fizici i hemiji i druga u matematici. Međutim, šta sada? Odlučuje da se vrati u Varšavu.Ali tada upoznaje Pjera Kirija mladog intelektualca sa kojim će početi da radi, u početku u maloj napuštenoj kolibi, koja će biti njihova laboratorija narednih 10 godina.

Uprkos siromaštvu, Marija i Pjer bili su dovitljivi pa su veliki broj aparata sami smislili ili iskombinovali. Počinje njena naučna karijera. Na doktorskim studijama pod Bekerelovim mentorstvom ona ispituje radioaktivnost uranijumovih ruda. Uranijumove rude bile su radioaktivnije od samoga elementa uranijuma. Istraživanju se kasnije pridružuje i Pjer. Ovaj tim otkriva da se u uranijumovim rudama nalazi jedan drugi mnogo radioaktivniji element. Marija ga otkriva i dodeljuje mu naziv polonijum u čast svojoj domovini (Polonia - Poljska). Nešto kasnije pronašli su i element radijum, koji je dobio ime po radijaciji (inače sam termin radijacija skovali su Pjer i Marija).
Pored otkrića ovih elemenata Marija otkriva i procese raspada atomskog jezgra i postaje prva zena Nobelovac. 1903 godine dobija Nobelovu nagradu iz fizike. Godine 1916. umire njen muž Pjer Kiri, par dana pre ispunjenja njegovog sna: laboratorije u kojoj će moći na miru da obavljaju istraživanja. Mesec dana kasnije Marija Kiri postaje profesor na Sorboni, prva žena u istoriji koja je držala profesorsku poziciju na ovom Univerzitetu. Ona nastavlja istraživanja i godine 1911. dokazuje da se zračenje sastoji iz najmanje dve vrste zračenja, različitih ososbina. Ovo joj donosi drugu Nobelovu nagradu ovoga puta iz hemije, i Marija postaje prvi dvostruki Nobelovac. Žena koja je napravila proboj u svetu nauke i na taj način otvorila put drugim ženama, bila je heroj i uzor mnogim naučnicima.Jedna od njih bila je i Liza Majtner. Marija Kiri umire od posledica radijacije. Dugogodišnja istaživanja, radioaktivnosti dovela su je do leukemije. Marija Kiri umire 4. jula 1934 u Parizu. Iza sebe ostavlja ćerke Evu i Irenu. Irena ce kasnije nastaviti majčina istraživanja i sama dobiti Nobelovu nagradu.