Očekivali su da vide uobičajenu hemijsku reakciju; otkrili su pravi ples atoma!

Posle tri godine proučavanja naučnici sa Teksaškog univerziteta i instituta za fiziku univerziteta u Freiburg-u (Nemačka) su otkrili da je jedan tip hemijske reakcije (fundamentalne za biohemiju) više složen no što se do sad mislilo.

Žaliti za tim što nismo rođeni desetak godina kasnije nije ništa neobično ni novo. Ali ovih dana, ja imam veoma konketan razlog za to. Naime, ispitujući, po ko zna koji put mogućnosti koje Internet pruža, kao resurs za učenje naišao sam na toliko korisnog materijala da mi se "žal za ranom mladošću" ponovo rasplamsao. Ustvari više je to frustracija pri pomisli na ograničenost nastavnih sredstava koja sam koristio tokom svog školovanja, u poređenju sa danas dostupnim. Dakle deco, tastature u šake i pravac google.

Periodni sistem elemenata čini 118 elemenata koji se međusobno razlikuju po fizičkim i hemijskim osobinama. Elementi ličnih osobina stqvljani su u iste grupe. međutim, ponekad je razlika između dva elementa iste grupe veća nego dva susedna elementa periode (primer). Zbog toga se elementi prema svojim hemijskim i fizičkim osobinama svrstvaju u šire skupove. Elementi istog skupa su obojeni istom bojom.

U svakodnevnom životu pod pojmom magnetizam mislimo na osobinu gvožđa da ga "privlače" određene supstance. To je samo jedan od oblika magnetizma, najbolje poznat. Mnogi drugi elementi imaju magnetne osobine. Neki od njih imaju osobine slične gvožđu (na slici malo poznat gadolinijum), a kod nekih se javljaju drugi oblici magnetizma.

Elementarni ugljenik se javlja u više alotropskih modifikacija, od kojih su tri kristalne strukture: dijamant, grafit i fuleren. Poznato je još 40 različitih alotropskih modifikacija, među kojima je i crni ugljenik, koji ima amorfnu strukturu.

Prva definicja kiselina i baza je izvedena u 19. veku iz teorije koju je dao Arenijus, a koja je odgovarala tadašnjem shvatanju pojave elektrolitičke disocijacije. Prema teoriji Arenijusa, pojam kiselina i baza se vezivao za vodene rastvore u kojima ove supstance podležu elektrolitičkoj disocijaciji dajući vodonik – jone, odnosno hidroksi – jone:

Razmišljajući o alkalnim metalima i njihovim rudama zapazio sam sulfate. Kako nigde nisam našao kako se iz sulfata mogu dobiti alkalni i zemnoalkalni metali počeo sam da dublje razmišljam i došao do zaključka da bi možda jedini pogodan postupak bio elektroliza rastopa ovih soli.
Konkretan primer je Na₂SO₄. On, možda nije toliko važan za obijanje natrijuma, ali neki alkalni i zemnoalkalni metali dolaze veoma često u obliku ovih ruda. Najbolji primer je barijum, čija je najzastupljenija ruda barit, BaSO₄.

Došlo je ovih dana, na našem sajtu do (demokratskog ;)) neslaganja između nekoliko članova i među samim administratorima oko toga kako bi trebalo ispravno imenovati molekul čiju sliku ovde vidite. Zbog toga otvaram javu diskusiju na temu imenovanja ovakvih molekula. Kako biste imenovali ovaj derivat benzena, a kako dole navedeni derivat alkana?